Dva milenijuma je bilo potrebno da se shvati da je istorija ustvari bila loša učiteljica života. Život je bio loš đak i bežao je sa mnogih časova, a istorija je počela da izmišlja bajke kako bi vratila život u đačku klupu. Život se povremeno vraćao u klupu, ali nije verovao učiteljici i zato je često stradao. Mangupi su ga pretukli nekoliko puta, jer nije uspeo ni da ih zaobiđe na putu do škole. Povremeno je padao u komu i uz pomoć mašina i igračaka ga je istorija vraćala. Tako su deca zavolela vojnike, tenkove i osvajanja, ali su bežala sa časova istorije, a i sa drugih časova.
U život su ulazila grlom u jagode, po nekom osećaju i instinktu, sa mnogo grešaka i gluposti, ali i sa stilom.
TV serija „Grlom u jagode“-posle nekoliko repriza "ja sam postao čovek", a televizija je ostala televizija...
Da, sevaste, ova mi je jedna od dražih. Ja sam autor koji "ne voli svu svoju decu podjednako". Neku još manje"naprednu" decu od ove def. volim još više, jer tek treba da im porastu ruke i palčevi...;)
upravo sam gledao svih 10 epizoda, prelepa def. iskusni, sve pohvale, od sevastofana +