Grobari

Već decenijama, najbolja navijačka grupa na ovim prostorima, velikim slovima piše svoju istoriju, i iz godine u godinu, na najbolji mogući način reprezentuje naš klub Partizan, zemlju i narod.

"Najbolji tim, to svako zna, najbolje igra Partizan.
U svakom gradu ovoga sveta, on neće nikada ostati sam ..."

Epitet najvernije navijačke armije na svetu dobijen je posle meča sa Hajdukom 1976. godine (1:6). Tog dana na stadionu JNA vidjeno je do tada nešto nezabeleženo. Iako poraženi i to katastrofalno Grobari su smogli snage da ostanu veliki i u porazu. Navijanje nije prestajalo ni jednog trenutka, pesme su se smenjivale jedna za drugom, a kada je Partizan postigao jedini pogodak, Kop se pretvorio u vulkansko grotlo. Na kraju meča igrači Partizana su ispraćeni sa terena ovacijama i pesmom.
Kako je to izgledalo najbolje mogu da ilustruju sledeći stihovi pesnika Dušana Sredića:
" Proleće '76.
Partizan-Hajduk, meč odluke.
Jug nikada nije bio lepši...
Počinje.
Prvi promašaj... Drugi...
Promašaji koji obećavaju.
Ali, ne!
Gosti vode !!!
Pala je prva bomba na uzavrelu navijačku dušu.
Zatim druga ... Pa treća...
Nek' odlaze. Gde!?
Zar se tako voli Partizan?
A onda - pesma!
Iz promuklih grla, nikada lepše, nikada jasnije.
Čuva pesma crno-bele.
Čuva pesma navijačku dušu.
Sledeće tri bombe samo skliznuše sa nje.
U zaborav.
Gool!!! Gool!!! Jug slavi. Hoćemo drugi, hoćemo drugi.
Kraj.
Na semaforu 1:6
Aplauz!?
Da, to je aplauz pobednički.
Sa Juga, Partizanovog Juga.
Da se vidi, čuje i pamti... "