Ultimativno poklapanje svega što se ikako može poklopiti. Savršenstvo. Ono nedostižno.
Jedan, neprocjenljiv trenutak. Desi se rijetko. Ponekad se ne desi. Češće se ne desi. Ali kad se desi, fantastično je. Trenutak kada svemir odgovara tebi, a ne ti njemu. Trenutak kada osjetiš maksimalnu sreću i čari vječitog zadovoljstva. Sve je potaman. Svako postojanje dobije svoj smisao, život je uvijek žut, nikad siv, univerzum radi u tvoju korist. Još je Pitagora jednom rekao "Sve je to usklađeno, sve vibrira, sve svira, taj neki rad." pa ne bi trebalo da čudi ako se negdje usput čuje neka predivna melodija. Skoro nebeska, i to samo za tvoje uši.
- I tako, moj Mile, izvrnem ti ja taj tiket, sve obrnuto napišem i uplatim dvaj's maraka.
- A kvota?
- Basnoslovna, bruka para. Al ćuti, nikom ne govori. I dobijem. Dođe i Brondbi.
- Sereš?
- Matere m'. A Ruža mi sat vremena nakon toga javila da je trudna. Marko mali sat vremena posle nje, kaže završio prvi razred peticama.
- Au brajko moj, to ti je harmonija sfera.
- Moguće da je, al' znam da nikad srećniji u životu nisam bio.
Do primera mi je samo u glavi trenutak kad se dvoje nađu, srodne duše i te fore, ali onda skontah da se ovo odnosi na širi kontekst :) Svakako super ;) +
Vidiš, mogla bi se kakva romant'ka napisat'. Mada poslije oka... Čisto sumnjam da će da bude dobro.
Mene treba malo jače ćušnuti... Khm... Nezaboravko, neka ideja? :)
Neizlečivi optimista zaražen opasnim virusom večitog osmeha, brat moj ;-)