
Нешто толико мејнстрим да је већ почело да смара. Џабе све недаће главног јунака током радње, када се крај већ унапред зна. Слепци ће проходати, инвалиди ће се пензионисати, главни лик ће да руку под руку са колегиницом, иначе врх пичком, шета улицом док камера епохално ради контра зум и приказује цео град унаоколо па небо на крају.
Иста ствар је и у порнићима, ма шта јој радио током филма на крају се зна, следује умивање.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Opet će ti biti zanimljivo, kad pogledaš dosta filmova bez hepi enda. A i nekad treba hepi end, da malo uljepša dan :)
hehe, valjan primer +