Hijena

Reč je o inteligentnom, ali svirepom sadisti koji svoje žrtve jede žive. Kao da nije dovoljno što ih je pobedio, nego i poslednji trenuci protivnika treba da budu što bolniji. A sve vreme se smeje. Naglas. Đavolski. Zlosutno. Oni kipe od moći i slepom željom za još većom. Da li je to tvoj šef koji sa tobom radi šta hoće, ili neka zaštitnica srca tvoga koja je isto otkinula i bacila istočno od raja, ili pak tvoj kvazi najbolji prijatelj, nije bitno, jer cilj je isti kao i zadovoljstvo nakon toga. Oni te ne gaze, oni te proždiru žive. Kanibali rade to zato što moraju, a oni zato što hoće. I mogu.

Međutim, ti više nemaš šta da izgubiš. Ali hijena ima. I ti se nećeš smiriti dok uništiš poslednju nadu svom novom protviniku. Dok ne progutaš i poslednji sjaj života koji je ostao u njemu. I nećeš se smiriti dok to ne učiniš. I smislićeš plan koji je toliko savršen da ti već sada ide voda na usta. I sprovešćeš ga u delo. I šta će se na kraju desiti? Stajaćeš nad tom istom hijenom koja je tebi uzela sve, i dok ti oči dobijaju zlosutnu crnu boju, gledaćeš je, i proždrati. Celu. Odjednom. I tek u tom trenutku ćeš shvatiti da si ti ta hijena koju proždireš. I shvatićeš da ti se to sviđa. I neće ti biti krivo, i nećeš se osećati kao biće pakla... Nećeš osećati. Jer ti više nisi ti. Ti si zver.