Trenutak kad roditelj sazna da dete neće moći da ostvari svoj san.
To se nažalost,zauvek pamti
Sin,klinac od 10 godina je na prijemu u najboljoj omladinskoj školi fudbala u gradu. Od malena je sa loptom, i kao nagradu za odličan uspeh ćale ga vodi na upis u školu fudbala
Šutira,dribla,dodaje bolje od svih debelih klinaca koji kao da imaju 2 leve noge
Posle audicije sav ponosan,misleći da zna odgovor,pita ćaleta: Tata,jel će me primiti?
Ćale sa tužnim osmehom: Ne sine,jer koliko god ti bio bolji, ova deca imaju roditelje buržuje koji daju pare, veće od moje dvomesečne plate,da bi se ti klinci koji nemaju veze s fudbalom upisali ovde.
Žao mi je,nećeš biti fudbaler,nego ćeš morati da šljakaš preko da bi zaradio pare za hleb,a ako na fudbal stigneš i da pomisliš,bićeš srećan.
Sin odlazi u suzama i on se sa tugom seća ovog trenutka
Nije u tome poenta. Nego da neće moći da živi svoj san...
A i šta ovde dobijaš od fakulteta?
Jedva nađeš posao u dragstoru...
e da sam se ja latio lopte, ili bar harmonike, gde bi mi kraj bio, ovako sam duduk!
+ na definiciju, i ne kaže se za džabe: Sport je smrt, bavite se drogom.
"A i šta ovde dobijaš od fakulteta?
Jedva nađeš posao u dragstoru..."
Teska tema za diskusiju, ne bih se upustao dublje... :)
Ovo je grozno! Zašto ovako depresivno?