Uzrečica kojom se opisuje otvorena lepota i sve skrivene opasnosti mora. Jeste lepo, jeste mirno, svojim dubokim plavetnilom očarava i najtvrđe duše, ali kad dođu jesen pa za njom zima i kad krenu ogromni talasi, hladni vetrovi i oluje, a primorac više ne može da živi od turizma onda nije svejedno isploviti bušnom brodicom na otvoreno i loviti ribu.
Lako je nama iz unutrašnjosti da se divimo lagodnom životu pružaoca turističkih usluga kad smo tamo samo u najlepšem periodu. One crne dane ne vidimo pa nam nejasno što se ljudi žale.
- Poče i ova sezona Slobo...
- Poče Vukota...
- A što ćemo kad završi?
- A što ćemo... isto što i prošle godine. U Beograd, u dom, ja nazad na pravni, a ti na ekonomiju...
Suza mi krenu lololo. Po familije.su mi pomorci, jes teško ali svakog prvog po sto eura u dzep.
Ma sta muke, foliraju se tu, nista im teze nije nego na svakom drugom poslu i jos imaju pristojne plate od kojih se moze i na more i na planine. Jedino što su odvojeni od porodice ali ni tu nije kao prije, nema vise ugovora od godinu dvije vec se sad ide par mjeseci na more a par mjeseci kuci. Nije mi ih zao ni malo, proputuju, vide svijeta, ako nista drugo bar obidju sve aerodrome svjetske. Ka da na galijama služe, a ne na brodovima sa toplom vodom i internetom. Svaki svoju kabinu ima, boli ih kurac a i taman se malo odvoje od zene da ljubav bude veca.
Ma procitah nego svako malo raspravljam sa nekim od brace kako im je tesko ka da mi nista ne radimo odje, pun mi ih je kurac vise. :-)
Meni je more najlepse zimi!