Nekakav obruč sa mrežicom, liči na otkinut koš sa table za basket, s tim da ima još dodataka koji vise sa njega - peruški raznih boja, kamenčića, krznenih loptica i raznih drugih drangulija.
Indijanci kažu da se postavlja pored prozora sobe u kojoj spavaš, i onda taj hvatač uhvati samo one dobre snove koji klize niz perca pravo do osobe koja sanja, a oni loši snovi se beznadežno upetljaju u mrežu hvatača i izgore na prvoj svetlosti dana. Tako kažu Indijanci.
Elem.
Poč'o mali da mi sanja neka sranja, budi se usred noći usran i upišan i što je najgore, oznojan. I vrišti, probudi sve po kući. Pitam ga šta sanja, pa da mu kažem da to ne postoji i da se ne brine, kako to već ide, jel. Kaže on: "Milicu iz drugog dva". E, jebiga. Ne samo da postoji, nego je i sasvim plauzibilan generator košmara.
Nije mi se dalo da vodim malog kod lekara, pa sam se setio tog hvatača snova. Odem u onaj Indian-šop, setim se da tamo ima tih sranja, da kupum jedan i instaliram kod malog u sobu. Pitao sam prodavačicu da li će mali prestati da se userava, i iako mi njen izraz lica nije ulio nadu, kupio sam dva hvatača, za slučaj da se Milica ispetlja iz jednog hvatača, progrize ga, ili istopi kiselinom iz želuca, i uleti mom malom u san.
Ne znam što Ameri pobiše skoro sve Indijance, ali ono njihovo sokoćalo definitivno radi. Mali spava kao da je zgutao četvrt kile bensedina i mir se vratio u naš dom.
hahahaha votafak