Onaj dan koji računaš kao prvi.
Do tada si životario, tavorio, vegetirao. Postojao samo zato što ga ćale, u konkretno tvom slučaju, nije istresao u vece šolju, ili mu je nenadano pukao kurton, ili nije uspeo da ga izvadi na vreme. I samo zato što si nekim slučajem dobio trku do kevine jajne ćelije jednog lepog, plodnog dana.
A onda je došao trenutak da shvatiš smisao svog bitisanja. Da se desi ono što si čekao sve vreme trajanja svoje životne uvertire. Da li su tako hteli Bog, suđaje, Hare Krišna, sticaj okolnosti ili Marsovci, totalno je svejedno i tebi nebitno.
Samo neka bude svetlost!
Žurka je bila tako predvidljiva: motao se džoks, jedan za drugim, pajp je stajao ''na izvol'te'', imućniji su se peglali koksom. Cepao se absint, domaća rakija, vinjak i klipače s pivom. Treštala je jednolična tehno muzika i svi su bili kao u nekom transu. Strob je sevao u nepravilnim razmacima. Komunikacija je bila nemoguća, što od dejstva opijata, što od jačine elektronske muzike. Samo gomila zombija koja se kreće neprirodnim pokretima u sekvencama.
Ja sam izašao na mračnu terasu.
Bila je jedna od onih noći kada sam bio nedodirljiv za drogu i alkohol.
Bila je jedna od onih noći kada mi je trebao neko blizak, moj.
Bila je jedna od onih noći kada sam bio previše i samom sebi.Po ko zna koji put sam preispitivao odluku da dođem ovde, zašto sam tu, sa kim? Šta očekujem, od koga? I sve je ukazivalo da bi bilo mnogo pametnije da sam ostao kući, bar sam mogao nešto pametno da pročitam. Ako bih uspeo da se koncentrišem između dve svađe matoraca.
A i čemu ta nova saznanja, pa već toliko patim i to samo iz razloga što znam više od svojih vršnjaka.
Zvaće me ''čovek koji je previše znao''. A takve ubijaju. Tako da liči na samoubistvo.Iz razmišljanja me prenu zvonki glasić:
- Jebote, koji smor od žurke! Imaš pljugu, prijatelju? Zašto sediš tu sam u mraku, smaraš se i ti? Ćao, ja sam Ivana, a ti?
Ne skidajući pogled sa njenog veselog, govorljivog lica koje se naziralo u tami, pružio sam joj cigaretu iz kutije i palcem okrenuo kresivo na upaljaču.
I bi svetlost.
Jel' je oplodio? lolo
Zajebavam se. Znam da jeste. Napravio je istog jednog takvog kao što je on slučajno.
Звезда.
Батали Вукајлију, оплеменићеш овај свет много више ако напишеш нешто обимније и конкретније.
Hmmm, malo previse romanticno za moj ukus, ali ipak +.
Podsetio si me na ono:
"Neka bude svetlost" - rekoh, pritisnuh prekidac i - bi svetlost!
I sta sada da mislim o sebi?
fala, momci i komsije sa raznih kontinenata. licno mislim da je kvlt i zadovoljan sam. skromno :)
Интроспекција проистекла из имагинације и контемплације о идеалном, о смислу метафорично уобличеном у слику светлости. И цела постава осликава тмину душе, оличену у тмини мемљиве собе, из које се не види излаз све до задњег дела, када се симболично изађе из своје учаурености и пронађе сродна душа. Тај тренутак, овде симболично представљен кроз светлост упаљача, дакле нечега тако познатог, а опет нечега што у том тренутку носи мистику везивања две личности, представља читаву суштину и бег из своје учаурености и крај једног немирног дела младости.
Надам се да ће други, кад виде колко сам инспирације имао само за критику, да седну и прочитају ово, стварно је греота да се не нађе на насловној.
brate, ako ikada budem pisao nesto, ti si mi recezent, lektor, pravni zastupnik i PR 1/1
"Алекс Андрос
Звезда.
Батали Вукајлију, оплеменићеш овај свет много више ако напишеш нешто обимније и конкретније" *2
MileBubreže, vidi sa K. da ti vrati tvoje defke i da ih lepo objaviš (Traćiš talenat, a mož' i da se zaradi, a i na promociji bi se svi lepo videli).
Radni naslov : Oteto od Vukajlije.
Posle ćeš da smisliš lepši.
Moram ti priznati da me nisi oduševio, ovo sam i očekivao od tebe, uvek nešto genijalno, klasika.
i bi +
.. tako mi i treba kad ocenjujem pre 7 ujutru.......