I stolarija i lamperija

Dodatak nedostatku dasaka u glavi.

Srbija 1346te.

Dušan: Alo, Simeone. Jovane. Labude jebote, daj ima li koga kod kuće?
Labud: Izvolite presvetli.
Dušan: E, okupi der ove moje, oću mame da im se najebem dok sam još živ. Zovi mi Jovana Komnina, onda... Onog Bugarina što mi je pomog'o matorog da svrgnem... Onda...
Labud: A, kojim povodom, vaše veličanstvo?
Dušan: Šta te boli kita, je l' tvoje da pitaš ili da zoveš?
Labud: Oprostite velič...
Dušan: Oš sad da naredim ruku da ti malo secnu, ono, do lakata znaš? Jeb'o me pas i kud te uze... Piši svima da oću da se krunišem sutra za cara, a malog za kralja.
Labud: Malog Uroša? Za kralja? Da me jebeš Dule, oprosti majke ti, al' njemu fali daska u glavi.
Dušan: I stolarija i lamperija. Aj javi se dole sad Mladenu i reci mu da sam te poslao po vrelo gvožđe, da mi ga pred noge doneseš.
Labud: Ali visočanstvo, ja...
Dušan: Jes' da mu fali i stolarija, i lamperija u glavi, al' šta ću? Takav je - kakav je, moj je! A mojega niko ne dira. Marš po to gvožđe, ladi mi se voda u lavoru pod nogama!
Labud: Oprostite visočanstvo, nisa...
Dušan: ŠTA MORE??? ODMA' DA DONESEŠ GVOŽĐE, ŠČUO? JELENA SUNCE TI POLJUBIM, FARBAŠ LI TA JAJA??? VALJA SE TUCATI SUTRA NA KRUNISANJU, NE IZLAZI DOK DVAJS' 'ILJADA NE OFARBAŠ!