Idi po kaiš

Rečenica koje sam se ježio kad sam bio mali. Uvek bi usledila nakon neke moje male "avanture" ili kad bih nešto polomio.

Fudbal u kući je već ušao u završnicu. Rezultat je 4:4. Burazer kreće u akciju, ali ja sa iskusnim klizećim uzimam loptu. Krećem u kontru, ali on me vuče za majicu, ali ja u padu šutiram i pogađam gol(radijator), a lopta se odbija i obaram svoj kućni rekord u razbijanju saksija.

Ja: Gooooool!!!
Mama: Šta si to uradio?
Ja: Ništa!
Mama: Jao crni sine! Pa razbio si mi saksiju, a ovo je 6. saksija ovog meseca koju menjam zbog tvojih vratolomija. Idi po kaiš(rukom pokazuje ka sobi)!
Ja: Nemoj mama, molim te! Neću više, obećavam!
Mama: Znam ja da nećeš. Idi po kaiš.
Ja(skupljam hrabrost i tiho izgovaram): Neću.
Mama: Juu! Šta reče?! Neđeljko, da li si ti čuo šta je tvoj sin rekao?
Ćale: Muči, počinje dnevnik!
Mama: Dobro, ako ti nećeš da doneseš, ja ću.

Vraća se sa kaišom.

Mama: Ispruži ruku!
Ja polako ispružavam ruke. Kreće zamah. Ja izmičem ruke, kaiš promašuje i počinjem da se smejem.
Mama: Šta se smeješ?! Ispruži ruke!
Nakon toga se uplašim, pa primim nekoliko udaraca.
Mama: Jel ti dosta?
Složim neki tužan pogled i klimnem glavom.

Nakon toga me burazer zajebava što sam primio "batine", ali zbog pobedonosnog gola ništa nije bitno.