Možda i najveća šteta koja nastane gubitkom mobilnog telefona.
Naravno, svi pri gubitku istog prvo podvlače da im je najžalije to što taj mobilni košta i to prilično mnogo, što su pogubili sve kontakte, od kojih im realno 80% ne treba i što moraju brzo da zovu operatera da im neko ne napuni račun, a onda još posle moraju da se cimaju do poslovnice po novi broj. Često su i slike razlog zašto su svi smoreni, ali ni to nije najveća šteta.
Najveća šteta je gubitak svih onih idiotskih audio i video zapisa koji su skupljani po par godina i oni su najveće blago koje nestane sa izgubljenim telefonom, a ako nisu bekapovani na više telefona unutar ekipe, onda će vas pri pomenu neke od situacija sa tih snimaka drugari posebno iznapušavati svaki put.
- Jebote Đole, jel se sećaš ono kada smo se na Košutnjaku napili, pa kada je Sale legao da spava, a Milanče mu naprskao ceo PP aparat u usta?
- Kako se ne bih sećao. Vrištao sam od smeha pola sata. Pa ima bre Zoki taj snimak. Zoki daj da vidim opet taj snimak da se ismejem k'o čovek.
- Nemam.
- Kako nemaš?
- Izgubio sam Nokiu.
- Kako bre izgubio?
- Pa ispala mi negde il' mi je neko mazn'o.
- Stani bre, a nisi nikome prosledio taj snimak?
- Pa ne, ja sam samo imao to.
- Au bre, a onaj snimak kako Peki zapišava Acu na Adi?
- Na tom telefonu je bio.
- Ne mogu da verujem. A onaj audio zapis kako ti naručuješ picu mrtav pijan, pa si naručio deset komada greškom, a pola sata nisi mogao svoje adrese da se setiš i non-stop si 'mesto nje davao čoveku svoj broj telefona?
- I to.
- Stani bre, a onaj snimak kada se Đole peo na tvrđavu na Kališu, pa je pao i polomio obe noge?
- Pa i to je bilo na tom telefonu.
- Ti si bre budala jedna, jeb'o te onaj k'o te napravio. Ti kad si se rodio bolje da je ćale pucao u kolevku nego u vazduh.
