Opaska od strane naših dragih roditelja nakon što smo ceo dan proveli kod druga ili napolju.
-Imaš li ti kuću?
-Imam.
-Pa gde si do sada?
-Evo me..
-Što se nisi javljao kad sam te zvala?
-Ugašen mi zvuk.
-Pa zašto sam ti ja kupila telefon, da ti ugasiš zvuk?
-A nije, nego, zaboravio sam da ga upalim.
-Mnogo ti zaboravljaš u poslednje vreme. A što si se zadržao ovoliko?
-Kevo koji ti je? Ozbiljno ti kažem! Ja otišao do Marka, igrali malo pes, posle otišli na fudbal, on hteo posle fudbala na bilijar, ja rek'o 'ajde, zašto da ne, i posle toga opet kod njega na tortu.
-I to je izgovor što si kod njega bio od jedan'es' ujutro, do, ček da vidim koliko je sati. :gleda u sat: Se'am sati, se'am, eej, pa 'de to ima?
-A šta ću kući?
-Čuš šta ćeš?! Pa imaš i ti svoje obaveze, ništa nisi učio! I ne možeš tek tako ljudima da se uvališ u kuću.
-Daaj, kao da on nikad nije toliko ostajao kod mene. Učiću sada, imam fore tri sata.
-Aj i to čudo da vidim.
Ахахаха! Мора да сам тад био у оној тромесечној илегали, да не кажем бановини, углавном сам све пратио редовно.
Jednom sam majci na to pitanje odgovorila sa: Nemam, cekam da umre neka od tetki pa da nasledim.
Taj samar i danas osecam.
Jok. Sve imaju preko 80 obilaze kockarnice, putuju, seksopove i mislim da su pocele da dogovaruju u cemu ce na moju sahranu.
+++++