Iskreno rečeno, gori eufemizam za “jebanje” teško da sam ikada čuo u svom životu. Izraz koji toliko demistifikuje pomenuti čin da je on skoro i neprepoznatljiv. “Imati”+”nešto”+”sa”+”nekim”...Mislim – koliko neodređenije još mož' da bude, jebote??
Ipak, rado ga koriste podjednako i muškarci i žene, i to najviše u međusobnom propitivanju u vezi bivših frajera, odnosno riba, što je – složićete se – nekako vazda bila interesna stavka u jednom trenutku emotivne veze, ako ne i u dužem periodu trajanja iste. Jer, iako su obe strane sa nepodeljenom radošću poželele toplu dobrodošlicu seksualnoj revoluciji, kao dugo očekivanom konačnom oslobođenju od trulog konzervatizma i davno priželjkivanoj mogućnosti slobodnog uživanja u sopstvenim i, što je daleko važnije, telima drugih ljudi, bilo bi glupo reći da su iste jednako pozitivno prebrodile proces tzv. "softverske instalacije”, što bi se u ovom slučaju moglo prevesti kao “sazrevanje emocija”.
Čitav fenomenom je zapravo neobično bizaran; jer, dok nam sa jedne strane potpuno odgovara brzina sa kojom danas nekoga možemo da odvučemo u krevet, možemo reći da se dešava potpuno obratna stvar ukoliko se u tu osobu zaljubimo. Posle izvesnog početnog perioda cmakanja, ćućorenja i ostalih “imam-leptiriće-u-stomaku” pojava, u glavi zatelebesanog primerka sasvim iznenada dolazi do agresivne promene u razmišljanju i odjednom razgovori sa “predmetom obožavanja” od prekoputa skreću sa smera “večera-bioskop-šetnja-plišani meda-i slično” i odlaze u pravcu Grada Bivših i pitanja u vezi gorepomenute brzine. Neki budu više neki manje naporni, neretko jedni drugima polupaju etikete i pežorativne titule (“drolja” i “ženskaroš”), i onda eventualno nastave da žive kao da se ništa nije dogodilo. Da li ti možeš da pomogneš Iziju da spase...u, otiš’o sam u kurac. Ae, zdravo.
- Ništa. Baš mi je drago što smo se sreli. Čuvaj se, ćao...
- Ćao...
- Ko ti je bio to? ‘Sti imala nešto sa njim, je li?!
- Ma, jok, bre, drug iz vrtića, nisam ga videla 100 godina!
- Aha, aha...A kako si ga prepoznala ako si ga samo znala iz vrtića, keve ti?!
- Uf...dobro. To je lik kojem sam prvo pušila, ok?
- A učinilo mi se da se nešto širio kad je odlazio...Saću da ga jebeno prekoljem!!--------------------------------------------------------------------------------------------------
:ding-dong, ding-dong:- Dobro veče, izvolite?
- Jeste li vi Violeta Mikić?
- Da, izvolite?
- Hmm...Uopšte niste onakvi kakvom sam vas zamišljala. Uglavnom, došla sam da vam saopštim da se Mihajlo više neće viđati sa vama...
- Molim?! Ma, ko ste vi uopšte?! I odakle vam pravo da mi to govorite?! Je l’ vi imate nešto sa mojim Mikicom??
- Pa, između ostalog - dvoje dece i brak od preko 20 godina...ali čisto sumnjam da vam je to “vaš Mikica” rekao. Ustvari, posle onoga što sam mu ja uradila, mislim da neće još dugo moći da govori. Znate, sumporna kiselina je jako nezgodna stvar...Ili želite da proverite lično?
Ma, i ja sam glup, zaboravio slovo "š" da metnem u naslov, ahahahahaha:))))
Nema na čemu da se izvinjavaš, dešava se. Idem sad da ti lupim nusmi lol
Ja sam lupio plus namerno jer je defka odlična. Jedino ne znam šta će ti veliko V prilikom persiranja u drugom dijalogu? Ili je to neki fazon koji nisam skapirao...
+++
@Count Zero
Veliko V prilikom persiranja ide samo kada se nekome obraćaš pismenim putem, i time se iskazuje dužno poštovanje prema adresatu. U dijalogu se uvek piše malim slovom.
Nije problem, mnogi ne znaju. Uzgred, čak i u novinskim intervjuima, kada novinar iz poštovanja persira sagovorniku, ne piše se veliko slovo, iako za to pravilo u pojedinim redakcijama nisu čuli.
Da, kapiram logiku, treba pisati bas kada taj neko moze da vidi to veliko V, njemu namenjeno.
Zero se edukuje!
Профо, извини, лупио сам минус случајно, јебени тачпед... Лупи и ти мени слободно, не знам шта бих ти друго рекао. Добра дефиниција, примјер зло.