Osećaj koji prožima posterdžiju u hladnim besanim noćima, noćima punim vapaja i tuge za izgubljenim, noćima u kojima se budi oznojen dok čvrsto trza postelju dok ne shvati da je to samo san. Ružan san.
Posterdžija: O de si brate, šta ima, što si tako snužden?
Ortak: Ostavila me riba.... Sad znam kako je imati pa nemati.
Posterdžija: Da da, znam kako ti je...
