Prijava
   

Imati pa nemati

Život je kurva. I to ne neka krezuba ciganka ispod plavog mosta koja šipuje za pljugu i pedes' evrocenti. Ne, život je kurva koja se ne plaća avansno, već voli da ti daje pičke izvesno vreme. I taman kad se opustiš i prestaneš da brineš o tarifi gore pomenute, ona stavi katanac na istu, drpi ti kera Simu i ispostavi račun za svoje usluge. A račun je zajeban. Mnogo. Pokupi ti sve što si do tog trenutka imao i natera te da se zadužiš i glođeš isključivo paštetu bez 'leba (a pri tom ne studiraš arhitekturu) kako bi otplatio sve svoje prethodno uživanje u uslovno rečeno "lagodnoj" verziji života.

Glavni problem tu je činjenica da si imao. Da nije bilo potrebe za brigom oko tih stvari. Nisi shvatao koliko si rob celog sveta oko tebe, niti da bez novca osećaš neku čudnu neemocionalnu prazninu u sebi. I u tom trenutku se setiš nekoga tebi dragog ko to proživljava duže vreme u kontinuitetu. Tek sad shvatiš tu njihovu prazninu. Ali jebi ga sad, morao si da shvatiš kad tad.

Preživećeš i to nekako. Dugovi će se otplatiti, opet će se živeti kao pre, ali i dalje tu ostaje ta praznina. Ostaje tu do kraja tvog na globalnom nivou nebitnog života, da te podseća da sebi to ne dozvoliš opet i da pogledaš koliko su mizerni životi ljudi oko tebe. Ali ne brini, i tvoj je takođe.