Kad nas neko pozove nakon 100 godina i krene da zapitkuje za zdravlje, članove porodice, posao, platu, letovanje, registraciju auta, davno zaboravljene poznanike... i slučajno, onako uzgred, pita :
"A je l' možeš da mi pozajmiš...?"
(pare, auto, alat i sl)
Ako se odbije molba, i pri tome još i obrazloži, dotični gnjavator se smrtno uvredi i komunikacija konačno postaje iskrena.
Sledeći razgovor se obično desi na nekakvoj sahrani ili svadbi, silom prilika.
ISTINA +++
kad god me pozove tako neki ''prijatelj'' uvek kažem da žurim i da ćemo se čuti kasnije... kasnije se ne javljam