Infiltrirajući alter ego

Uklapanje u društvo je za mnoge bila najteža stvar kad god bili primorani na to, u bilo koje doba života, međutim isto to uklapanje ponekad je rezultiralo žestokim sranjima.
Vidiš ribu, uklopio bi ti njoj, ali ne bi ona tebi dala da joj uklopiš jer ti imaš kvadrat, a ona ima trougao. Međutim, ti si dosjetljiv, uzećeš sjekiru i raskomadati taj kvadrat, napraviti od njega trougao i pokušati da joj ga gurneš, nema veze što se on raspada, što se vidi da nije prirodan, da je samo trougao u pokušaju, ti to želiš!

Jebaćeš... Možda... Malo...
Ali koga?
Jebaćeš one koji te ne znaju, njih možeš da jebeš do mile volje, tačnije dok ne vide da si samo obična maska.
Stvaranje alter ega ti je donijelo društva, donijelo ti je pijančenja i umakanja, međutim, kad stigneš kući šta da radiš?

Infiltrirajući alter ego pruža velike mogućnosti na male staze, naime, pruža mogućnosti kameleona koji može biti šta god poželi kad god poželi, tako i osoba koja ga koristi.
Druženje sa ovakvim tipovima ljudi predstavlja veliki izazov za okolinu pošto nisu baš svoji čim to rade.
Oni su nešto poput loptice na stonom fudbalu idu i udaraju gdje god stignu i misle da će postići gol, ali to je u prazno.
Farmerke, karirane košulje, starke... Crne čizme, crne majice, crne pantalone... Ljubičaste majice, zelene pantalone, šarene makserice... Koja god odjevna kombinacija vam padne na pamet infiltrator je ima, posjeduje sve to.

Želite muziku?
Ima. Ma ima svaku, evo vidjećete sjutra, prekosjutra, kad god poželite, imaće je.

Želite pirsing?
Ima i to samo ga danas nije stavio, ostao mu kod kuće, staviće ga sjutra.

Pije li pivo?
Pije nego ga danas nešto boli stomak pa mu koktelčić žabokrečaste boje više odgovara.

Prihvatiće te društvo, prijatelju, tako normalnog, ne kenjaj se po sebi, ne glumi ono što nisi, i ja bih volio da se družim sa onim ribama pa ne nosim tigraste tange.