Taman što sam ustao, i seo da pijem kafu, majka mi dade iljadarku i spisak za kupovinu.
Mislim se, ne mož čovek da ustane na mir, odma te šalju za nešto, al koe ću. Obuko se i odo. Prvo sam u dragstor kupio leba, novine i jogurt. Tu sam 200 dinara ostavio. Kako li je ova žena mislila sa 1000 dinara da obavim kupovinu. Usput sam i svratio u Lidl. A onde kad uđeš milina, sve jeftino, oči ti gladne i što ne bi uzeo mora uzmeš. Kupio sam pile (bila neka akcija) dve salame i otišo na kasu. Tačnije, pokušao sam, jer od stoku s kolica se ne mož prođe. I tu me icepi 350 dinara, i reče-jel treba kesa.
Ja sam u taj trenutak shvatio da nemam ceger. Ne mogu pile da nosim u ruke, al kesa 15 dinara, ne daje mi se. Reko ajde, daj mi. Kad dado 350, ću dam još 15 mislim se.
Izađo iz ovaj objekat niskih cena i uputio sam se u biftek. Imajući u vidu prijatne cene brzo sam napustio radnju.
Onda sam u Matijević ko poslednji slepac uzeo 5 paštete, koje su po Evropu po zakon zabranjene. Al imajući u vidu da je sve poskupelo triput ove godine, ne žalim se što još za paštetu imam. Dobro, i za pile.
Onda sam došo i na pijac. A tamo, da biraš. Paprika na komad, 2 dinara. Reko gde da ne uzmem 100 komada.
I tako s pune ruke krenu kući. Ostalo mi 30 dinara, taman za jednu lizalicu. Nego ajde, vratio sam kusur.
U današnji budžet sam se taman uklopio. Al već sutra ću moram još jednu da prejebem, na isto to što sam danas kupio.
