Bas kad ti nije ni do cega, a kamo li do GSP-a, nailazi on. Prepoznajes ga jos na 100 m po oblaku dima koji se dize iza njega. Ali cuo si ga jos kad je bio na 200 m zahvaljujuci neverovatnim zvucima koje ispusta. I smorio si se u trenutku. Jedan takav vozi na apsolutno svakoj liniji u gradu, ali se uvek nadas da nisi bas ti te srece i da ce naici neki zuti japanski ili onaj novi Ikarbusov sa klimom. Ali ubrzo shvatas da je Marfijev zakon jaci od svakog tvog uzaludnog nadanja. Priblizava se stanici neverovatnom brzinom, jer ga kao po pravilu uvek vozi neki neostvareni Sumaher, koji je morao da se zadovolji gradskim basom. Ali ne bilo kojim, nego bas onim iz '93, sto je uvezen sa nemackog otpada za vreme inflacije. Majstor jedva koci sa sve facom "Ko ga jebe, i onako ce da se raspadne kad-tad, makar cu da se izdrkavam na njemu k'o covek, kad vec ne vozim onaj fensi gradski mini-bus sa svojim kolegama reli-vozacima". Udises poslednje atome svezeg vazduha i ulazis unutra. U pokusaju da ne uhvatis zamazanu sipku, padas na sediste posto je Sumaher wanna be leg'o na gas ko da ga neko juri. Gospodja pored tebe ti nesto govori, ali ti hvala bogu nista ne mozes da cujes od zavijanja motora. Na krivini opet padas na gospodju, posto se fantasticna drvena sedista klizaju k'o da ih je neko podmazao (sa uzasom shvatas da mozda i jeste, ali zaustavljas gresne misli jer ne zelis da znas cime). Gospodja iznervirana ustaje i odlazi, a pored tebe seda matori ciganin koji je upravo usao sa sve kartonskom kutijom u kojoj ocigledno zivi. Samo jedna misao ti prolazi kroz glavu - "Au brate, sreca u nesreci je sto bas toliko smrdi da ovog lika ni ne osecam."
Jeste, gradski autobusi, pogotovo ovi iz GSP-a, su ranije imali drvena sedista, ali meni se cini da su ih medjugradski autobusi, doduse u mnogo manjem procentu, imali. Pri tom ne govorim o prepravljenim gradskim (ili mozda prigradskim), vec o pravim, medjugradskim autobusima, koji su vozili izmedju gradova. I zaista, kada pogledate one stare modele autobusa, pocevsi od Omnibusa iz 1890 i neke, pa preko onih do Prvog svetskog rata, pa izmedju dva svetska rata, pa za vreme Drugog svetskog rata, i u drugoj polovini cetrdesetih godina, sve do 1950, i cak malo i posle, sve do sezdeset i neke, ali mislim da se takvi od sedamdesetih pa na ovamo nisu proizvodili, videcete da su im sedista bila drvena.
Naravno, u nasem GSP-u jos uvek postoje autobusi sa drvenim sedistima, doduse u dosta manjem broju, do pre desetak godina (malo vise, malo manje) to je bilo sasvim uobicajeno, ali, kazem, cini mi se da su drvena sedista postojala i u tim medjugradskim autobusima.
brutalno realno :D + od mene
p.s. kad udjem u takav bus, ni mp3 pojacan do kraja ne može da utiša džangrizavi motor