To je ono što je imao Peđa Stojaković kad je bio mali. Pokušao je da bude karatista, košarkaš i još dosta toga ali mu nije išlo. Govorili su mu da bolje batali to i posveti se na primer pecanju ili nečemu što bi mu bolje išlo. Ali ne, Peđa ne odustaje tako lako. On je imao to u sebi, taj instinkt koji ga je gurao napred i ulivao mu veru, a Bogami i nadu.
Predosećanje nečeg dobrog po nas. Uveren si da te ne može prevariti, ali i pored toga desi se da te izda. Možda ljudi kojima se to desi nisu dovoljno verovali u to stanje duha kao naš slavni košarkaš koji je zbog njega danas tu gde jeste.
Šta god da ti se dešava u životu i šta god da ti ljudi pričaju, ti trebaš da budeš svoj i da slediš svoje instikte.
Ovo je bila dobra noć predosećao sam.
