Kad nije dovoljno biti samo ljut, kad nema efekta disati duboko i brojati od 10 unazad, kada nam je nečij čin ili egzistencija toliko gnusna i odvratna da je jedino što možemo da osećamo za njega/nju čista i neokaljana mržnja životinjskog nivoa, gađenje što dišemo isti vazduh, i potreba da okončamo svako njegovo prisustvo u istom paralelnom univerzumu sa nama.
Lik 1: E, pokusao sam ti trećinu eurokrem kantice što je ti je ostalo.
Lik 2: Celu trećinu?
Lik 1: Celu. I ogreb'o sam sve lepo. Nadam se da se ne ljutiš.Lik 2: Ma neeee... U redu je, ne ljutim se... Samo ću da te ŠLJEPNEM ZAPALJENIM SRPOM S BODLJAMA PO SRED FACE, JEBEM LI TI DETE U DETETU DA TI JEBEM, DA TE SEČEM RĐAVIM NOŽEM I PIŠAM PO RANAMA UZ BETOVENA, PA DA TI ISTIM ODSEČEM GLAVU NATENANE I POSEREM TI SE U VRAT, KRVNU LI TI LINIJU NABIJEM!
A ONDA ĆU CRNOM MAGIJOM DA TE OŽIVIM I DA TI RADIM SVE TO ODPONOVO DOK NE SATREM TVOJE MOLEKULE IZ EGZISTENCIJE! ! !Lik 1: (Pobego čim je čuo ''srp'')
Добро је ово, мада ми овај капс лок некако, имајући на уму да исцрпљује бесом и јачином, предугачак... Али креативан. :-) +