Rok koji ti roditelji ostave da, kao večiti student, položiš preostale ispite i konačno počneš da privređuješ nešto, ili im se, barem, skineš sa grbače da ne bi morali više da rintaju zbog tebe.
Otac: Je li, nesrećo, koliko još reče ispita ti je ostalo do kraja?
Sin: Još pet ćale. Što pitaš?
Otac: Kako što pitam, pizda ti materina!? Rmpam koliko mogu i ne mogu zbog tebe! Svaki iole rasan konj da mi pozavidi! Eeee... Nikad ti sa svog prozora pljunut' nećeš, ja kad ti kažem.
Hoću do leta da vidim diplomu ili se snalazi sam, kako znaš i umeš. Ščuo!?Sin: Važi ćale, nema frke. Hoću. Samo sam hteo da kaž...
Majka: Stvarno, bre, oko mamino, završi to već jednom. Vreme ti prolazi. Evo, kosa počela da te napušta. Treba da se ženiš već, hoće majka unučiće da ljulja.
Sin: Da... To sam hteo da kažem malopre, kevo. Možeš da kupiš kolevku, trebaće ti kroz dva-tri meseca.
Otac: A?!
