Ispod Miru sto đavola viru

Toj jutro mi majka isprži ribanjke, beše vu greota da baca bajat 'leb od pre neki dan. Dok mi se maz, što se cedio iz nji, slivao niz bradu, nešto me podseti na moju prvu ljubav.

Beosmo mladi i ona i ja. Živela je u Gornju Lakošnicu a ja u Donju. Blizo. Na petnaes' minuta vožnju s kultivator, ako mu je prazna prikolica. Često sam gu viđao kako okopava paprike jer ni njive beoše blizo, takoreći na pljucometar. Voleo sam da gu gledam kako se razmahuje s motiku i kako vu se cvrste grudi lepiv za znojnu bluzu. Svi su po selo znali da je iz poštenu kuću devojka, vredna i krotka a i ja sam video da poštuje i tatka i majku, nikad gi nije pred nas poslala u pičku materinu. Mnogo sam korena paprike tako, zamajen s tu lepotu, iseko s motiku.

-Devojče Miro, ide li kopanje?

Zbra ja hrabros’ jedan dan, pa gu pita.

-Da l’ si ćorav, vidiš da kopam. Ne zamajuj me, pusti me da rabotim.

Ako sam gu do tad simpatisao, sad sam znao da oću da gu ženim. Uvek sam voleo devojke što drživ do sebe.

Dugo sam smišljao kako i šta da radim da gu osvojim, al’ ništa pametno mi ne dođe na pamet.

Jedno veče reko da se promajem malo do prodavnicu, da popijem neko pivo s drugari. Nisam ni sanjao da ću baš nju da sretnem kako krade jabuke iz dvor na komšiju mi. Sad kad pogledam, trebalo je ranije da mi sine da nismo jedno za drugo, ali mlad beo, šuntav, zelen, zamajan s njenu ubavinju.

-Ako ti se jedev jabučiki, punu krošnju ću ti naberem. Ne mora da kradeš.

Uplaši gu to moje zborenje, ripi od drvo, mal’ noge ne pokrši.

-Rane te izele, precepi me. I ne kradem, samo sam tela da vidim kakav gi je kvalitet.
-Ma zebavam se, beri slobodno, očepi i neku granjku ako možeš. To je Stojanovo dvorište, njega svi u selo mrziv.
-Pa dobro… ali nemoj na nikoga da kažeš da si me video ovde… tatko misli da spijem doma a ne da se majem po Donju Lakošnicu.
-Neću, al' mora nekako da mi se odužiš.
-Pu kakav si pa ti to čovek… ajde, kazuj šta oćeš.

Objasnio sam vu da nisam ja takav za kakvog me zamišlja. Samo sam 'teo da se prošetamo jedan krug po čaršiju, da razmenimo neku reč. Nije vu se sviđala ideja, pa predloži da otidemo u jednu staru napuštenu vodenicu pored šumu u koju niko neje zalazio. Plašio sam se od mrak al’ i da mi je rekla u vatru da ripnem tad, za nju bi ripnuo.

Sve mi se vrtelo u glavu dok sam se vraćao doma pola sat kasnije. Da sam gajbu pivo icepio, manje bi mi se noge zaplićale. Onakvo devojče… vredno. Iz onakvu kuću. Ni šes', ni pet, skinu tanko aljinče pred mene. Ni gaće neje nosila.

-Ajde mangupe, nismo došli ovde da me gledaš… neće mi budeš ni prvi ni poslednji…

Toj mi je rekla dok sam ja ko klen zevao u njenu golotinju.

Grbinu sam sve odrao na neke suve granjke dok sam onako unezveren trčao do kuću. Ja sam teo da gu ženim, a ona ide od kolac na kolac. Sigurno je kroz svaku kuću u njeno selo prošla, pa došla i ovde da isprobava naši mladići. Pred oči mi se maglilo od suze, jedva vrata na kuću pogodi.

Tu mi majka viknu iz dvorište.

-Izuvaj se, pička li ti materina! Odakle ti to blatište po cipele, kuj će sad tuj štroku da opere? Brgo se banjaj pa legaj u čerge... sutra te tatko vodi da prosite onoj ubavo i pošteno devojče, Miru iz Gornju Lakošnicu...