Pa to je najgora stvar!
Prvo: ako sam pešak noga mi sklizne sa ivičnjaka vrlo često što izaziva jako neprijatan osećaj u predelu stomaka; pa ako se zamislim, ili zapričam mogu i da se sapletem na ivičnjak. U suštini najviše volim rampe za dečija kolica i invalide, nekako su mi najsigurniji za prelaz sa trotoara na ulicu i obratno.
Drugo: kao vozač sve sam sjebao amortizere i jabučice penjući se i silazeći sa ivičnjaka, jer su sve viši i viši. Strašno!Jedina dobra strana je što su teški kao tuč pa sam jedan ubacio u gepek da mi auto ne proklizava jer ima zadnju vuču.
