Ponekad sasvim nemoguć poduhvat; susret sa osobom koja vam je bila istinski prijatelj i u dobru i u zlu, sve dok je niste svojom neizmernom glupošću i nepažnjom povredili, unesrećili i duboko razočarali. Najjezivije je to što bi jedini prihvatljivi postupak sa vaše strane u takvoj situaciji bio da padnete na kolena, celivate toj osobi stopala i ponizno zamolite za oproštaj, ali kvaka 22 je da patetičnost u ovakvim situacijama nije dozvoljena, jer je... patetična.
Prevario sam je.
Sa njenom kevom.
U autu koji nam je njen ćale pozajmio na nedefinasno, dok ne završim ispite i ne nađem posao.
Jer sam se napio k'o dupe kad sam saznao da sam izbačen sa faksa zbog nepohađanja minimalne kvote predavanja i mislio da moram sebi da dokažem kako sam i dalje na vrhu.
I sve se na kraju saznalo...Kako sad čoveku da izađem na oči?
+
Ja o ovoj situaciji moram da razmislim par dana:)))
Ova kvaka me načisto sludela.