Misao koja se ovih dana javlja mnogim normalnim ljudima u Srbiji kada čuju vesti o divljačkim napadima na strance, o guranju baklji drugom čoveku u usta i slično, a odnosi se na izvršioce tih nedela (pravnici kažu dela).
Plašim se samo da bi čak i gorenavedena kazna bila preblaga, jer neljudi zaslužuju mnogo gore.
Moram da naglasim da ovo definišem potrešen vešću da je Bris Taton, posle višednevne agonije, jutros preminuo.
grozno, odvratno, strasno, nema te reci koja bi opisala takav uzas!
nema te kazne koja bi bila pravedna, za nekog ko misli da ima tudji zivot na tacni
nema pravde
A, ne, ne, ne... ne bi oni meni umrli i spasli se bede. Prvo bih im puštala slajdove i gurala fotke preminulog pod nos (kao u Paklenoj pomorandži), pa bih im pokazala njegovu porodicu i to malo života što je ostalo u njoj, da vide šta su uradili, ukratko - radila bih sve da ih "poludim". E, a kad polude, ne bih im davala terapiju. Da, da, živeli bi oni meni samo tako, u najgorim mukama, ne bi se izvukli.
Ја морам да признам да се мени јављају горе мисли. Ја бих им пуштала крв онолико дана колико се свако несрећно биће, које су тукли, мучило. Па нек виде шта су муке. Метак и све остало су само поклон.