Реченица коју маторци много бре воле да изговарају. Дође им као нека заклетва. Знаш, они су се мучили, нису имали ништа и шта им фали. А данашња омладина бесна, има све а опет незадовољни. Наши маторци нам све пружили а њихови њима ништа. И они њих поштовали а ми наше ни ич.
И онда наводе шта је све то било кад су они били мали (или млади, свеједно). Те није имало телевизора, само један радио у улици, ишли пешке свуда, јели проју сваки дан, играли се са крпеном лоптом и помоћу штапа и канапа...
- Ја кад сам била мала имала сам једну играчку и то је било све. А какви црни слаткиши, ако добијеш коцку шећера од бабе скачеш до неба. А ви данас имате све а бесни сте...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
hahah, skakanje do neba za kocku šećera je hilarious!