Nakjuce je bila slava. Juce su bile paterice, a uvece rodjendan tetki sa tatine strane. Danas ste dojeli sve sto je u kuci ostalo, a baba pravila neke fine urmasice. Vangla kokica je otisla uz film na RTS-u. Niste hteli da se pretovarite, pa ste za veceru pojeli ciniju kukuruznih pahuljica sa mlekom, malo sladjim nego sto bi trebalo. E, sad... Slava + rodjendan + ostaci + urmasice + kokice + mleko sa pahuljicama + dodatne zajebancije... Ukupno... 42 minuta u klonji.
Sa zadovoljstvom sedate na solju i simfonija pocinje. U pauzi izmedju stavova zapevate malo, cekajuci novi nalet. Nakon nesto vise od dve trecine sata, duvacki orkestar zavrsava svoju deonicu. Umesto aplauza, pustate vodu. Perete ruke i, jos zadovoljnije nego sto ste usli u wc, izlazite iz njega. Gasite svetlo i, cim zatvorite vrata, shvatite da je cetiri clana vase porodice u trpezariji, na drugom kraju hodnika. U stanu vlada muk. Par sekundi provodite stojeci pred klozetom, sa jednom rukom na prekidacu i drugom na kvaki. Udahnete duboko i mirno idete do svog mesta za stolom. Pogledi su prikovani za tanjire. Tiho sedate. Podizete pogled. Porodica izgleda kao da je za predjelo jela zive zabe. Otac se tiho nakaslje. Svi ostali se nasmese i pocinju da se meskolje. Rucak traje koliko traje, uz kloparanje viljuski i kasika.
Sestre moraju da odu u sobe i nastave da uce. Baba mora da se vrati u stolicu i nastavi da se ljulja. Otac mora da ode do komsije i pomogne mu oko ormana. Majka mora u kuhinju, da opere sudje.
Vi? Vi morate da propadnete u zemlju.
Sta ti radis :D +++