Slučajevi kad se preko razglasa traži od prisutnih građana ili od građana koji prate neko dešavanje da nešto vise ne rade ili da nešto rade.
Najbolji primeri javnih apela mogu se sresti na mestima gde se najmanje očekuju. Recimo na svadbama.
Zamislite jednu prosečnu srpsku svadbu, sam 250 gostiju, mnogo alkohola, još više mesa i salata. Svi su pijani i veseli. Muzika trešti a između stolova se provlači "PEVALJKA" u extra kratkoj i tesnoj beloj haljinici.
Uprkos dobroj zaradi koja pevačica ostvaruje na tom hepeningu ipak joj nešto smeta pa odlučuje da ode u generalštab celog dogadjaja odnosno u samo "Čelo" sale, kod glavno komandujućih a to su KUM i STARI SVAT. Nagne se preko stola, Šapne nešto jednom od gore pomenutih. Ovaj razvuče kez od uveta do uveta, uzme mikrofon od pevačice malo se nakašlje i iznese svoj apel. Muzika staje a on kreće:
-"Molu se gosti na svadbu da ne fataju pevaljku za dupe smane ruke, ostaju fleke na novo belo aljinče. Fala vam na razumevanje i u zdravlje. Živeli"
