Je l' bilo nešto?

Gotovo neizbežno pitanje u dijalogu imeđu dva ortaka koji su se poslednji put videli pre nego što se onaj kojem je upućeno izgubio u nepoznatom pravcu sa osobom ženskog pola. Početak klasičnog muškog razgovora, pitanje koje će uslediti pre "E, gde si" pozdrava uz neobavezno rukovanje, aludirajući na to da li je rođeni uspeo okvasi svoj cenjeni kurac u međunožju manje bitne cave još manje bitnijeg imena.

Pokušaj dolaska do željene informacije iz prve ruke, jer je prosečan Homo sapiens klasično njuškalo sa fetišem zabadanja nosa u tuđi život, a imajući u vidu da se ćaskanje vodi između dve jedinke sa testisima, šanse da se skrene sa glavne teme u pravcu razgovora da li dotična ima brata ili sestru, gde živi i koju školu pohađa su ravne šansama da se Mirko Alvirović zajebe kod glavne okretnice u Solunu na povratku za Beograd.

Nakon nekoliko "Konju jedan!" i pitanja "Što nisi?" ako je odgovor negativan, ili "Bravo care!" i "To je moj čovek!" uz blaženi osmeh i par tapšanja po ramenu u slučaju pozitivnog, nastavljaju se standardne dnevne aktivnosti. Pivo, kikiriki, novi PES i rasprava ko će igrati na džojstiku, a ko na tastaturi.

- Jesi poneo film?
- Jesam, nego, je l' bilo nešto sinoć sa onom plavom?
- E, nije, jebiga. Taman sam je doveo gajbi, pustio HIM i u tom trenutku upada ćale u gaćama u fazonu "Gasi te sekte, ne mogu da spavam, nećeš ti sutra na gradilište!" Ova se pokupila i otišla.
- Što nisi lepo pustio nekog Željka? Ništa ne znaš, budalo jedna.