Retoričko pitanje, kojim sagovorniku namećeš svoje mišljenje kao aksiomu. U 99% slučajeva sagovornik će ako ni zbog čega drugog, iz pristojnosti reći: Da, tako je, slažem se, ili nešto slično.
Ana:“Biljo, vidi što sam kupila tuniku. Lepa je. Je l’ da?“
Biljana:“Jeste.“ , zapravo joj se ne sviđa, ali neprijatno joj da prizna.
Jebi ga, meni se to još nije desilo. Kad kod sam izgovorio to "Je l' da?", u cilju dobijanja nečije podrške, taj neko me je uvek iskulirao odgovorima: "Ne, jes' ti normalan???" ili "Beži, bre, budalo".