Ultimativno pitanje roditelja kada im se ne sviđa ono čega se njihovo dete u kući igra sa drugom. Pitanje kojim se ta igra prekida u svakom slučaju, kako god odgovorio. Bilo to loptanje, klikeranje, šta već, ako roditelju smeta, samo to pita i njegove muke tu prekidaju.
Primer 1:
(Marko i Ivan se dobacuju loptom u kući)
Markov tata: Marko,dosta! Neću više da vas vidim da se loptate u kući!
Marko: Ali tata...samo još malo...
Markov tata: Je l' čuješ ti mene? Ne može. Je l' se toga igrate kad ste kod Ivana?
Marko: Ne.
Markov tata: E nećete onda ni ovde!Primer 2:
(Marko i Ivan igraju žmurke kod Marka u kući)
Marko broji: 5, 10, 15, 20...
Markov tata: Nema žmurke u kući!
Marko: Ali tata,pa tek smo počeli!
Markov tata: Briga me! Je l' se toga igrate kod Ivana ?
Marko (sada podučen pređašnjim iskustvima): Da!
Markov tata: E pa onda,idite kod Ivana pa tamo igrajte,ovde nećete!
