Jedna kašika sama ne zveči

Odrastao si, ne možeš više da kriješ godine i sede vlasi na kosi, moraš da se suočiš sa činjenicom da moraš nešto napraviti od svog života.

Prijatelji se odavno pooženili, decu dobili, kuće izgradili a tu si ti, zaglavljen u prostoru i vremenu i još misliš da je inflacija u srbiji bila pre 10 godina, al kurac.

Obrni okreni imaš 30+ godina a i sam ne znaš kad pre prođe majke mu ga nabijem.

-Koga to moje stare oči vide! Sinko moj! Majka te se poželela, lep si mi.
-Hvala majka, kako si mi ti?
-Eh kako sam... Otkako moj Mile umreo pre 5 godina a ti mi otišao u te švecke, živim nekako, obiđe me ponekad komšinica, tu mi skuva i opere. Dam joj nešto para što mi je ostalo od penzije tvog oca. Da imam makar onaj jedan mobilni pa da te čujem sine kako si tamo, daleko si mi, a meni se sve srce cepa, vako.
-Dobro sam majka, radim, zarađujem evo imam neki posao i ovde u srbiji pa reko da te obiđem.
-Dela, dela, ako si. Nego sine hoće li majka sačekati neko unuče dok je živa, da mi i tu želju ispuniš, pa da legnem pored tvog oca spokojna.
-Biće majka, biće.
-Eh sinko moj, ne valja ti to. Jedna kašika sama ne zveči u kući treba da ih je što više. Što više kašika to veća sreća, zapamti majčine reči.