Imao sam jako gadan košmar, na ivici srčanog udara. Da je bio malo strašniji ne bih dočekao zoru.
- U brate, al’ su tebi krvave oči.
- Uf imao sam neki zajeban košmar! Ne mogu da verujem šta sam sanjao.
- Šta, brate?
- Sanjao sam da me jure neki pederi da me siluju. I ja bežim brate, usput vadim telefon da zovem policiju. Zovem ja, kad ono javlja mi se dispečer – Olja Bećković, brate! Naravno – prekine mi čim sam rekao “pederi”. Zovem ponovo – opet ona, a pederi me sustižu...
- Mene bi srčka sašila.
- To ti govorim, jedva sam se izvukao iz noći!
Ma daleko je to od zarđalog i opet krećeš uzlaznom putanjom, tako da ne brinem ja tu nešto mnogo.
Ja uvek kad sanjam da me neko juri trčim u sloumoušnu i noge su mi teške, a ovaj oko mene optrčava i smeje mi se... jezivo...
+
Ekstra primer. Baš me nasmeja lepo.
Vraćaš se u formu vidim +