Jedna retka,nadasve retka pojava.Da joj jebeni Hitler dođe u njenu šugavu emisiju,gledala bi ga onako željno,pomalo uplašeno u toj silnoj želji i tome vatrenome htenju da pokaže svome gostu kao i javnome mnjenju koliko je njoj stalo do glupih,idiotskih priča o tome gde je Džej puko najveću lovu na barmutu,odnosno kada Vesna Dedić Milojević namerava da izda svoju autobiografiju.
Alimpićka:Džej,zar je zaista istina da si juče bio na pijaci i onda si hteo da kupiš prokelj,ali nije bilo prokelja jeftinijeg od 200 dinara,pa si pribegao kupovini nektarina.Jel istina to Džej?Mogu da zamislim koliko si samo bio rezigniran.
Džej:Ma znaš Jelena kako kažu na Dorćolu - kad nemaš dovoljno para za prokelj,ukradi ga.
Alimpićka:Joj Džej,idi bre.Pa reci,mi šta si ti onda uradio,kad si ukrao prokelj.Hoću sve da znam,nemoj mi uskraćivati detalje(U tom trenutku se okreni prema kameri i napravi lice uplašene srne koja gori od želje da sluša idiotske priče čoveka koji ne ume da artikulisano izrazi najjednostavnija stanja svesti).
Јебо бих је.
+