Retoričko pitanje nezadovoljnog gosta upućeno kuvaru koji mu je ugljenisao željno iščekivani obrok.
- Konobar!
- Izvol'te.
- Ko je spremao ovaj ručak?
- Kuvar.
- Zovi ga.- Kažite.
- Dečko, šta je ovo?
- Ručak. Jako začinjene ćufte i pire od tek izvađenog krompira, kao što ste hteli.
- U prethodnom restoranu su mi doneli žive, umalo one da pojedu mene. Ovde si mi doneo, ne ćufte, već fosilne ostatke istih. Vidi kakve su bre! Ko te je učio da kuvaš ili ugljenišeš, da se bolje izrazim? Jesi li u Aušvicu učio zanat?
- Gospodine, ako vam se ne sviđa, nemojte da jedete.
- Molim? Kakva neljubaznost. Slušaj ti dečko! Ja pet godina nisam bio u Srbiji, a njih sanjam poslednje dve. Čim sam prešao granicu rekao sam sebi da ću svratiti u restoran jer ne mogu da čekam da stignem do kuće i ti ćeš meni da ne jedem?
- Da. Poljubi pa ostavi, mačke u kontejneru se neće žaliti.
- Gde ti je šef? Odma' da ga zoveš da porazgovaram sa njim.
Добра, матори...!