U prevodu: Emisija predvidjena za sve nas koji nismo normalni, i koji smo se nekim cudnom nasli budni u sred noci.
Sadrzaj ove emisije, iako totalno nebitan i neobradjen od strane producenata, uvek je isti: Draga nam Ivon pozove nekog gosta, sasvim nebitno kog i u kakvom stanju je isti ( bilo je svakakvih, ukljucujuci i nadrogiranog Nemanju Kojica ) , i onda sa njim prica ( ili pokusava da prica ) o bilo kojoj temi, koja ima veze sa civilizacijom ( ili po misljenju gosta ima veze sa njom ). Zatim voditeljka ove emisije pokusava da uspostavi komunikaciju sa gostom, plaseci se njegovog odgovora i nesigurno gledajuci u kameru. Kada gost ode, olaksanje na njenom licu se jasno moze uociti osmehom, kao i nespretnim pogledima u reziju, umesto u kameru.
Ivon: Nemanja, sta ocekujes?
Nemanja Kojic: Ja... Pa... Ne mogu, ne mogu... Ne mogu da ocekujem... Ne mogu da ocekujem nista... Ocekivanje... Ocekivanje je u startu razoca... Razocarenje...
Ivon: A sta prizeljkujes? Generalno, ne mora da se odnosi samo na ovo o cemu sad pricamo...
Nemanja Kojic: (Sa poluotvorenim ocima gledajuci u plafon mase levom rukom, mrsteci se) Ocekujem...
(posle duze pauze) Dobre ljude...
Ivon: (odusevljeno) Aha... Odlicno...
Nemanja Kojic: (posle 10-tak minuta) Hm...
Ivon: I?
Nemanja: To je to...
Ivon: Dobre ljude, ok... I sta ce se desavati tad, 31.? Ko ce ti tu praviti drustvo, ko ce uveseljavati ljude?
Nemanja: ( posle 15-tak minuta) Nikog... Niko nikog... Niko nikog nece uveseljavati... Sve sto cemo im pru... Sve sto cemo im pruziti je... Je stvarnost...
Ivon: Mhm... U redu...
