Juri svoj rep

Iako kučeći patent, primenjuje se i na ljude. Naravno, ne bukvalno. Više u smislu da se vrti u krug, kao kreće se negde dok u stvari tapka u mestu. Uzaludna i nepotrebna rabota, kao neka vrsta hobija, čista zanimacija, jer se obavezno vrati na početak pa u krug. Možeš samoga sebe dovesti u takvu situaciju, a može to da ti priredi i neko drugi.

- Tata, ja bih batu ili seku.
- Teško da će to da bude, zlato tatino.
- A štooo? Svi moji drugari imaju po nekog.
- Zato što imamo tebe, srećo.
- Kako to?
- Pa lepo... Preko dana si stalno tu, ne odvajaš se od nas k’o da te neko super lepkom prilepio, nemamo te gde, noću bundukuješ do 1 ili 2, a ja ustajem za na pos’o u 6 i moram svaki minut da iskoristim za san.
- Kakve to veze ima?
- Vidi, mama i ja ne možemo zato nikako da se, ovaj, dogovorimo oko tvog bate ili seke kao što smo se dogovorili oko tebe, nemamo kad...
- Ali ja hoćuuuuu!
- I tata bi, sine, veruj mi na reč. Vidi, razgovor to baš i ne može da reši, drugačije to ide...
- Kako to? Zašto?
- E, ne znam, idi malo majku pitaj!
- Već jesam. Ona me poslala kod tebe.
- Aha. Idi sad opet do nje, možda se u međuvremenu setila, a ja odo’ na pecanje, malo da se smirim.