Slika školskog dvorišta srednje ekonomske škole u očima mladeži iz srednje metalostrugačke ili pak, neke tehničke škole čiji je broj ženskadije ekvivalentan broju zuba kod domara Tiosava, dakle, četir'.
-Matori, što mi nismo upisali neku medicinsku, neku ekonomiju, ovo-ono?
-Pa, jebem li ga... valjda da nas ne bi maltretirali u kraju... kapiraš, jedino nas dvojica smo četvrti stepen, pa nas i zato jebu... a zamisli da smo tek u ekonomskoj? Preseljenje u najavi...
-Ali jebote, vidi ti njihov veliki odmor? 'Noliko riba nije bilo od osnivanja škole kod nas... smor mi neki, kapiraš?
-Jebiga... sve štuka do štuke, k'o nebo nad Beogradom četr'es prve...
-Ma, šta ima veze? Biće riba na faksu...
-Haaa! Idi reci Šlomi Bugarinu da ćeš da upišeš faks... kladio se sa Maretom da će nekoga da baci u kontiš za sto dinara, taman da dobije, pa idemo posle na plejstejšn...
-Može... al' nemo' da me baca u onaj kod pekare...
I ja sam iš'o u žensku školu... pazi kad nismo mogli da učestvujemo ni na jednom turniru u fudbalu jer je trebalo 4+1 za tim... šta da ti pričam?! :)
ovi moji iz kraja svi išli po električnim, tehničkim, mašinskim školama, na najveće gabore balavili na slikama sa mature....
Mi smo bili vicešampioni Beograda u fudbalu. Muškaraca nije bilo puno, ali sve fudbaleri iz Zemuna i Teleoptika. Ozbiljna ekipa.
Идем у Војну гимназију. Ту четрес година није крочила учениЦА!
Разумем ово стање скроз. Кул израз, страва дефинисан, ништа не би дод'о.
Брао +