„ ... Kad sam bio mali, sećam se da je jedne noći ćale došao kasno, majka je nešto vrištala na njega, on joj je lupio šamar i leg'o da spava. Keva mi je posle, rekla da umalo nismo uzgubili kuću zbog njegove kocke. Ćale mi je inače zajebant, s njim sam oduvek mogao da pričam o pičkama. On mi je i pokazao da sa parama i zbog para možeš sve...
... U osmom razredu su ovi iz naselja počeli da vare i gutaju „bombone“. Ja sam probao sve, i shvatio da mi se više isplati da im prodajem to sranje. To je bila dobra kinta, za neko vreme. I jedini sam ja od tog društva iz kraja završio srednju školu. Čak sam i upisao neku višu, Megatrend, i dao par ispita, bez dana učenja. Važno je da se snađeš, k'o da će me neko nekad pitati to što je trebalo da naučim. Kevi sam znao da tražim 2000 din da prijavim ispit koji sam položio...
... Konobarisao sam u par kafića. Najgori posao na svetu. Mada u poslednjem nije bila loša ekipa. Ostajali smo i posle radnog vremena, duvali iza šanka. Ovima što dođu i proseravaju se sa ceđenom pomorandžom smo donosili običan đus, neko je završio i sa zapljuvanom kafom. Tu sam radio zajedno sa onim ortakom zbog kog sam prošle godine visio po sudu, onaj što je napravio frku u pekari, pa ja skočio za njega i razbio onom maminom drekavcu nos...
.. A cura... cura ima za izvoz. Keve mi, jednog dana ima da napravim vibrator u obliku svog kurca, kao onaj ludi reper što ga upucaše devet puta...“
Sad radi kao „privatno obezbeđenje“ za većinskog vlasnika nekog propalog državnog preduzeća, zajedno sa još par takvih kao što je on. Posle par meseci dosadne špijunaže, avanzovani su u majmune sa električnim pendrecima, za juriš na otimanje fabričke teritorije nekim malim akcionarima. 100 evra za noć je za njih najbolja ponuđena cifra do sada, i to za elektrošokove tetkama od 50 godina, koje sa njima dele fabrički WC.
