Mož’ da guraš i vučeš, zapinješ iz petnih žila, al’ džabe ...
Mož’ da maštaš i sanjaš, čak i da postaviš to kao cilj i da mu se posvetiš, al’ ništa....
Mož’ da čuvaš sve razrađeno u glavi i gruneš ako proceniš da je pravi momenat...
Al’ ništa ako fali jedna kockica.
-Kad krećeš na tvoj čuveni Kamino Santijago?
-Sledeće nedelje. Sve kockice su se složile.
-Koja je bila poslednja?
-Udes na autoputu.
-Kako, bre?
-Lepo: advokat mi je sredio odštetu koja će mi finansirati tih 40-tak dana ...
-Jesi li bila povredjena?
-Nisam, al’ sam isfolirala trzajnu povredu vratne kičme. Hitnjaci su me istovarili u Urgentnom i na dalje je išlo ko ’ladna voda.
-A auto?
-Zadnji branik, kasko osiguranje, niš’ posebno.....
-Možeš li da izdržiš Kamino?
-Te kockice slažem već godinu dana . Spremna sam.
- Buen Camino !
Viđao sam da se ljudi zamlaćuju glupostima pod stare dane, al' ovo..
Bože me sačuvaj i sakloni.
Da si otpešačila do Gazimestana i time odaš individualnu počast precima koji su ti izginuli da odbrane zemlju od hordi zla koje su nam palile manastire, jataganima bušili oči svecima, ili pak na Čegar ili Kadinjaču ili do Ćele Kule, da se pokloniš saborcima Stevana Sinđelića, pa da ti se naklonim s dubokim poštovanjem i uzmem za ozbiljno. Ovako, mogu ti reći samo jedno..
Nemoj više da mi hvališ definicije ili ulaziš u diskusije sa mnom. Ne trebaju mi hvalospevi konformističkih ljuštura bez identiteta koje se povode za trulim trendovima još trulijih tuđinskih kultura. Sramota me je kad me takvi hvale.
Lepo uradjeno. Dopada mi se ideja puta, mada i kod nas ima tako, hodocasnickih ruta kud hoces.
Neki kubizam, ovo ono? +