Ponekad pomisliš da ne znaš šta gubiš i da si prestala da misliš, da najviše tuguješ a da si najmanje spremna da budeš tužna i nastaviš da patiš za navikom koja je tvoj život nekada činila srećnim i tako počneš da mrziš onoga sa kime si u toj navici do malopre uživala.
ne mrzim... samo mu malo zagorchavam zhivot,jer mi je tako nekako nikako... pa da bi i njemu bilo,a obichno ima sve znake da mu jeste... :)
navika - jedna muka; odvikavanje - hiljadu (mu) muka.