Izlaziš iz kuće rano ujutro, naravno neuredan ko se još jutri doterava, i nalećeš na ribu. Praviš se kao da je ne vidiš al riba je to, ne možeš da joj umakneš. I tu kreće smaranje.
Riba : pa gde si ti, šta se praviš da me ne vidis?
Ja : (ćutim, gledam izgubljeno)
Riba : Šta ti je bre, jel ti maca pojela jezik?
Ja : Ma, jok, nego mi stao dah kad sam te video.
Riba : Srce moje dodji da ti cokim..
posle par sekundi
Riba : A u stoko jedna opet nisi oprao zube, ko da si kontejner progutao.
Ja : Pa zato mi i stao dah
