Omiljeno piće beograckih blejača. Produženi espreso, al sa što više mleka, jer tako duže traje. Kisela u flašici 0,33, nikako ona od 0,25. Dnevna štampa ispred sebe, može i jučerašnja, koga brige, mobilni u šake i visoko podignut lakat i može da počne ''biznis''.
Šleperi na granici, čarter letovi, rezervacije, ''kombinacije'' ''nema frke'' ''biće'' ''čekam'' ''sve je spremno'' i slični ''poslovni'' termini, odjekuju po gradskim baštama.
-Momci, hoćete biti ljubazni da oslobodite taj glavni sto. Došli mi neki strendžeri, pa da ih smestim kako i dolikuje ovcama pred šišanje, he-he.
-Ali gazda, i mi smo gosti jebeš ga.
-Jeste kurac. Na kafi vam muve sede jer je ne pijete, da vam konobar ne isprazni sto, kisela je još jutros izlapela, i jedino što se kod vas vrti su pepeljare. Da vas sve izvrnem naglavačke, neću skupiti 10 jura. Ajmo mamini biznismeni, seoba!
Lakat je, cenim, ključan. ++