Priče koje se prenose usmenim putem, jer niko nije spreman i svestan da ih zapiše. Svakodnevno pojavljuje se neka nova sa debelim talogom iskustva i to od nekog prolaznika koji je samo trenutno svratio na jednu dok čeka nekog, i tako seo uklopio se u već provereno društvo ispričao i otišao dalje. Niko ne zna njega samo eto bude neka usmerenica ko mu je brat, sestra ili žena pa se tako nađu na pola puta. Priču je neko zapamtio i preneće je sutra u novom društvu ili nekoj novoj kafani gde će čuti novu priču.
I tako ide u krug i niko da se seti da ih zapiše, bar desetak da napravi zbirku, i sve vremenom ode u zaborav... Koliko je samo priča ispričano po kafanama i to kvalitetnih, a niko da se seti da su one izašle iz čistog dima i alkohola, kao jedno pravo iskustvo.
plus, zanimljivo, ali nije bas tako. mnogo je pisaca boema, bilo i jeste, sto im kafanski rjecnik i price oblikuju romane..