Kao i naši dedovi i mi (njihovi unuci) govorimo o svojim bitkama u mnogim ratovima.
Deda: I onda, uzmem ti ja bombu, zavrljačim iz sve snage i potrefim pravo u bunker. Jedan Nemac preživi, i istriči, a ja ga do'vatim šmajserom!
Dedin ortak: Ček, jes ti bio u partizanima ili četnicima?
......
Unuk: Uzmem snajper, prišunjam se, i sa ivice ga zveknem po sred čela! Pa onda uletim među njih s bombom...
Ukukov ortak: A koju si to igricu igrao?
Ili, 'isti ja, jebo ga djed!' razmišljanje je poodraslih očeva koji nisu uvek odobravali rakiju droge kocku i žene svojim sinovima ali kad je unuk stasao za sve ovo... e onda je to druga priča. Deda se rado seća kako je svojevremeno sve ovo i još mnogo toga radio sa istim entuzijazmom sa kojim to sada radi unuk i zato ga uvek brani od 'nerazumnih roditelja koji kao da nikada nisu bili mladi'.
