Prva rečenica koju kažemo sebi ujutru kad smo polu živi na putu do škole/posla, a i ostalima oko nas, a isto to i čujemo od njih. Kada dođemo kući, ta želja nestane, kad se dokopamo naše stolica na kompjuteru, i odmorni smo, kao novi.
08:05
-Jao brate, kako mi se spava, kako ću da se naspavam danas kada budem došao kući, jao pa nema da ustanem...
-Isto brate, ne mogu više, jebao me WoW, legao u 4 ujutru, radio instancu, PVE, PVP...
-Šta god...14:05
-Spavaš?
-Ma jok, vukajlja...
-Standard, nego trebaš mi nešto...
-Spavam, spavam...
