Retoričko pitanje kojim se iskazuje sopstveni stid zbog potencijalne greške; bojazan i sram od samog viđenja svog lica. Od te prevrtljive i pokvarene face koja bi bila u stanju da podmuklo nekom nanese bol. Srećom, tu je rečenica iz naslova da podseti kako je, ispred svega, lepo biti čovek.
- Majka mi kaže da ga ostavim. Kaže da je ružan, da ima kose oči. Ali ja ga volim zbog tih njegovih mana. Volim ga i neću da ga ostavim. Kako posle da se pogledam u ogledalo?... Evo ga! Dolazi sa posla. Ćao, ljubavi, kako si proveo dan?
- 是誰我就這位移民族意識.
A jebote i ona našla u kineza da se zaljubi...šta je sledeće, sa kosovarima i izbeglicama da se rodimo?
Pa ne ide brate...
Opet kazem, u srecnija vremena ovakav autor bi bio daleko bolje plasiran. Bravo, Cegi. +