Pitanje koje u vojsci diferencira guštere od onih koji broje dane "na sitno". Kao i sav vojnički humor, surovo okićen realnošću ("Je l' pada napolju nešto?" "Samo kita i pingvini."), banalnošću teži u beskonačnost ("Imaš čarape na zajam?" "Nemam, moje su se polomile."), bez dlake na jeziku i obzira prema tuđoj pa i sopstvenoj muki ("Mikac, znam da nisi ništa jeb'o poslednjih šest meseci, al' nemoj da me gledaš tako pohotno i ja sam zagoreo može svašta da bude."), servira se kada se u blizini baš nađe neki gorespomenuti gušter koji još ni sapun nije okvasio i koji naspram prekaljenih drkadžija tek ima da lupa recke po hladnom, vlažnom i prljavom VC-u, jedinom na trećem spratu.
- Momci, kako pada kiša?!
- SITNO, SITNO, SITNO!
Jebiga, gušteri su u vojnoj hijerarhiji na najnižoj lestvici.. A što ih uopšte zovu gušteri? Zato što su zeleni tj. neiskusni?
Duše, zovu ih gušteri zato što posle ručka za vreme odmora 2 sate leže na Suncu i pokušavaju da vrate srce iz pete...
nije bilo ni Sunca... xD bio sam martovac i vojska je jedno lepo iskustvo, mada sve ukupo gubitak vremena...
Gde si služila?
:)